MENADŽERKA (moja MILF priča)

NAPOMENA: Pošto vidim da mnogi kopiraju moje priče i objavljuju ih kao svoje, zamoliću vas da mi pošaljete priču "U hladu starog hrasta", ako je imate. Na Netu je nema, a moju kopiju je progutao stari pokvareni CD. Unapred hvala!

Oduvek sam se ložio na autoritete. Ne zato što sam voleo da se potčinjavam, jer to zaista ne volim, već zato što su mi moćne žene uvek delovale mnogo seksipilnije. Ta gordost sa kojom su hodale ulicom, oštrina u glasu sa kojom su izdavale naređenja zaposlenima i sigurnost u pogledu sa kojom su streljale sve oko sebe dovodile su me do ludila.

Još u osnovnoj školi, srce mi je osvojila nastavnica fizike. Prelepa sredovečna crnka sa najlepšim nogama u gradu ponosno je paradirala školom u kvalitetnim crnim najlonkama i elegantnoj suknji iznad kolena. Okupana pogledima i osoblja i učenika, hodnicima je širila miris svog parfema, a nas pubertetlije gonila trkom u školski WC po nekoliko puta dnevno. Naravno, drkao sam i kod kuće. Takva lepotica ne izlazi iz glave tako lako. Zamišljao sam kako klečim kraj njenih nogu, ližem ih i svršavam na njena nežna stopala. Onda me ona hvata za kosu i vuče da se uspravim, ne bi li mi nabila jezik duboko niz grlo, a zatim prislanja lice na njene grudi i trlja, dok ja zubima pokušavam da rastrgnem njenu svilenu košulju i makar na tren jezikom dotaknem njene bujne grudi.

Čim sam počeo da radim, počeo sam i da jebem direktoricu firme - sredovečnu raspuštenicu večno gladnu kurca, ali godinama sakrivenu iza visokih zidina nepoverenja kojima se štitila od novih rana, jer stare još nije bila zalečila. Nije mi trebalo mnogo da preskočim taj zid. Dovoljno je bilo jedno popodne i malo prekovremenog rada. U njenoj kancelariji, na radnom stolu, gladna pička napaljene direktorice progutala je moj mladi, još uvek neiskorišćeni kurac. I ne samo tu. U njenoj kući, na terasi, u dvorištu, u kolima... Nismo birali mesto. Volela je mlade momke i znala je znanje, a tražila je samo poštovanje - jedino što sam takvoj ženi i mogao da joj pružim.

Na žalost, često sam menjao radna mesta, pa sam jedno vreme proveo i u firmi prilično dalekoj mojoj struci. U startu sam privukao pažnju, jer su kolektiv uglavnom činile sredovečne žene željne bekstva od rutine radnog mesta u zagrljaj nepoznatog, mlađeg muškarca koji je, silom prilika, zalutao u njihov mali kolektiv. Ipak, nisam hteo da se zalećem i naguzim prvu koja mi namigne. Pažljivo sam osmotrio situaciju i aktuelnu ponudu. Bilo ih je svakakvih. Visokih, niskih, mršavih, punijih... Mogao sam da biram. Sve su me očigledno želele i koristile svaku priliku da mi to stave do znanja. Ipak, jedan je imala više sreće od ostalih.

Dovedena sa strane na određeno vreme da izvuče firmu iz problema u koje je bila zapala nestručnošću prethodnog menadžmenta, vitka plavuša niskog rasta, omanjih grudi, uredno vezane kose, pravilnih crta lica i plavih očiju sakrivenih iza naočara tankog, zlatnog, pravougaonog okvira grabila je svaku priliku da spusti svoj nežni, topli dlan na moja leđa. Iskreno, u početku me nije naročito privlačila, ali muška ćud vrlo lako popusti kad namiriše raspoloženu pičku, a ona je bila i više nego raspoložena. Čekala je samo pravu priliku.

Priroda posla je tražila mnogo prekovremenog rada, a moje radno mesto je najčešće bilo na udaru, pa sam često ostajao jedini u firmi do kasno popodne. To je bila njena prilika. Menadžerka i prelepi, mladi radnik, sami u firmi. Naravno, sve je bilo očigledno - i meni i ostalima. Znao sam da ćemo sutra biti glavna tema na pauzi, ali jednom se živi. Neka pričaju. To što ispričaju na poslu, to će kod kuće zamišljati sa rukom u gaćicama i sobom u glavnoj ulozi.

Nekoliko puta me je obišla da vidi kako mi ide. Ja sam žurio koliko sam mogao, ali posao je tražio da budem pažljiv i pedantan, pa nije bilo prostora da se "uhvati neka krivina" i završi ranije. Negde pred kraj, prišla je, uzela stolicu i sela blizu mene.

"Primaš društvo?"

"Samo izvolite!"

"Je l' možeš? Ceo dan si tu."

"Mogu, ali duša mi plače za svežim vazduhom."

"Jao, da znaš! Ovde je tako zagušljivo. Sad bih najradije pobegla na neku planinu, u neku prirodu, legla na travu i gledala zalazak sunca."

"Mmmm, lepo zvuči. Po mom ukusu."

"Voliš prirodu?"

"Da. Kad god mogu, gledam da odem negde daleko od betona i buke."

"Knjaževac je baš lepo mesto. Malo je, ali imate u njemu sve što vam treba, a ima i mnogo zelenila."

"Ima jedno divno mesto ovde iza firme. Ja tu hvatam prečicu kad idem kući, mada može i dublje da se ode, do jednog šumarka. To je pravi mali raj."

"Vodiš me tamo posle posla!"

"Sa zadovoljstvom."

U svojoj glavi, već sam je video golu na travi. Žurio sam koliko god mogu da što pre završim. Napaljena menadžerka je sedela do mene i gutala me zavodljivim pogledom. Posle nekih pola sata, napokon sam završio. Zgrabili smo stvari i izleteli napolje.

U par koraka, bili smo iza zgrade firme, na staroj stazi koja je vodila do obližnjih voćnjaka i dalje ka pomenutom šumarku gde sam nekoliko gladnih pičaka već bio nahranio. Razgovor je skrenuo u intimnije teme. Pričala mi je o svom gradu, porodici, razvodu... Slušao sam šta priča, ali gledao ispred sebe. U jednom trenutku, zastala je, podigla glavu ka suncu i snažno udahnula. Zatim je razvezala kosu i razbarušila je. Pogledala me je nežno, osmehujući se srećno, sa nekim dugo očekivanim olakšanjem u očima.

"Ovde je prelepo!"

"Kažem ja!"

"Mogla bih ovde do ujutru da ostanem. Ionako me niko kod kuće ne čeka."

Poruka je bila jasna, mada suvišna. Nastavili smo dalje ka voćnjacima. Korak joj je postao lepršav, kao kod devojčice. Očigledno sam probudio vatru u toj maloj, životom skrhanoj plavuši.

"Baš uživate, vidim."

"Vlado, pusti persiranje. To ćemo na poslu. Sada smo prijatelji. Važi?"

"Važi."

Voćnjaci su joj se posebno dopali. Usporila je hod i gledala oko sebe.

"Čije je ovo?"

"Ne znam. Mislim da je privatno. Možda je i Džervinovo. Nešto te brine?"

"Da ne pomisli neko da krademo jabuke."

"Neće. Često prolazim ovuda. Nikad me niko nije dirao."

"A da sednemo onda ovde malo?"

"Što da ne?"

Seli smo u hlad ispod jednog drveta i nastavili priču. Pričala mi je o svojoj mladosti, o tome kako je upoznala muža, a pomenula je i svoje prvo seksualno iskustvo. Ne baš direktno, ali umem da čitam između redova i bilo mi je jasno zašto tako usplahirenog glasa pominje dedinu vikendicu. Otvorila mi je dušu, a ja sam uzvratio pričom o svom životu. Ipak, naše prijatno ćaskanje prekinuo je povik starijeg čoveka par redova iza nas.

"Šta radite tu?!"

Menadžerka se trgla, vidno uplašena.

"Kradete jabuke? Sad ću ja da vas prijavim!"

"Vlado, ko je to?!"

"Ma, je l' vi čujete šta vas pitam?! Šta radite tu?!"

"Vlado?!"

Gledala me je skoro suznim očima. Poželeo sam da je zagrlim i poljubim u kosu, da shvati da sam tu za nju i da će sve biti u redu. Tada sam shvatio kako mogu da iskoristim situaciju.

"Je l' mi veruješ?"

"Verujem."

"Dođi."

Privio sam je uz sebe. Ona je obavila ruke oko mog vrata. Na trenutak smo oboje zaboravili šta se dešava. Želeli smo samo da se poljubimo.

U tom trenutku, stariji čovek kasnih šezdesetih godina pojavio se iza krošanja. Vidno ljut, povikao je:

"Jeste gluvi kad vas pitam?! Šta ćete tu?!"

"Izvinite, nismo primetili. Krenuli smo do šumarka, pa smo stali malo u hladovinu."

"U moj jabučar?!"

"Nismo ništa loše uradili. Samo smo prolazili."

"Pa, je l' ovo ulica pa da se ovde prolazi?! Je l' ne vidite onu stazu tamo?!"

"Vidimo. Izvinite. Hteli smo samo da vidimo voćnjak. Jako je lep", dodala je menadžerka.

Starac se malo smirio kad mu se ona obratila. Video je da ništa loše nismo uradili, a možda je i shvatio da se krijemo od sveta, jer je ona izgledala vidno starije od mene.

"More, bež'te da vas ne vidim!"

Zagrlio sam je i krenuli smo dalje. Pod rukom sam osetio kako drhti. Baš se bila uplašila. Nije progovarala, samo se sve više i više privijala uz mene. Na izlazu iz voćnjaka me je pogledala čedno, kao ranjena srna kojoj je neko upravo pružio ruku utehe.

"Izvini za ovo. Stvarno mi se ovo nikad nije desilo."

"U redu je. Nisi ti kriv, mada nije morao onoliko da viče."

"Znaš, ovde se mnogo krade. Ljudi se muče, a onda preko noći neko dođe i sve obere, pa sutradan proda negde na pijaci."

"Stvarno?!"

"Stvarno."

"Pa, onda ga i razumem."

"To je iza nas. Mi idemo dalje. Sad ćeš sve da zaboraviš. I ovo sad, i sve pre toga. Videćeš!"

Uzeo sam je za ruku i poveo stazom kroz polje. Opustila se. Opet je disala punim plućima, gledala oko sebe i uživala u svakom trenutku. Ruku joj nisam puštao. I meni je trebalo malo topline.

"Je l' tamo idemo?"

"Da."

Miris starih breza zagrlio nas je već na ulazu. Zašli smo malo dublje i našli lepo mesto da sednemo.

"Vlado, ovde je predivno! Miris breza, zelenilo... i ti."

Osmehnuo sam se i zagrlio je. Oči su vrištale za poljupcem. Nežno sam je pomilovao po licu, sklanjajući pramen kose. Primakla mi je usne. Dodirnuli smo se nežno. Nismo se ljubili. Samo mazili usnama. Osećao sam vrelinu njenog daha. Brzo je disala. Onda je zažmurila. Spustio sam usne na njene. Uzvratila mi je. Jednom... Dvaput... Triput... Poljubac po poljubac. Nežno. Polako. Nigde nismo žurili. Imali smo celu noć. Onda se odmakla i rekla:

"Vlado, je l' neće neko da brine što te dugo nema?"

"Neće, znaju da sam do guše u poslu."

"Nisam mislila na tvoje, već na neku curu."

"Nemam curu. Imam samo tebe."

Oči su joj zablistale. prijalo joj je to što je nečija. Spustila je glavu na moje grudi. Obuhvatio sam je i čvrsto zagrlio.

"Divan si. Znaš da sve žene pričaju o tebi. Ova je čula ovo, ona je čula ono..."

"Ma, pusti. Alapače."

"Ne, nisam tako mislila. Pričaju lepe stvari. Kažu da si bio sa nekim njihovim prijateljicama, pa te jedna pohvalila da se lepo ljubiš, a onda je nekoliko njih reklo da bi volelo da to proveri. Veruj mi, ako im padneš šaka, nećeš čitav da ostaneš, našalila se."

"Sad sam u tvojim šakama i tu mi je lepo."

"Drago mi je", prošaputala je zaronjena u moje grudi. "Jesi bio sa nekom od njih? Izvini što pitam. Ne moraš da odgovoriš ako nećeš."

"Nisam. Ni u jednu nisam imao poverenja. I sama si rekla o čemu sve pričaju. Da sam bio sa nekom od njih, ta bi sutra ceo dan torokala o tome, a ja to stvarno ne volim."

"Razumem. Ja neću nikome da pomenem gde smo bili, ni šta smo radili."

"Ni šta ćemo tek da radimo?"

"Mmmm, ni to."

Podigla je glavu i poljubila me snažno. Ja sam izgubio kontrolu i počeo da joj ljubim vrat, želeći što pre da je vidim golu. Uzdisala je sve jače. Predavala mi se. Izvila se prema meni kao da se nudi, a glavu zabacila unazad. Stisnuo sam joj sisu i počeo da joj ljubim dekolte. Jednom rukom sam je držao na leđima, a ona se sve jače puštala, kao da lebdi. Potpuno mi se predala. Pažljivo sam raskopčao tanku letnju košuljicu i zaronio licem u njene grudi.

"Čekaj, Vlado! Skinuću ga."

Na brzinu je zbacila košuljicu i raskopčala grudnjak, a onda mi obuhvatila glavu i nabila među sise. Vrela, oznojena koža cedila se po mojim usnama. Srce joj je snažno tuklo. Izvila se unazad i legla preko košuljice. Belina njenog stomaka zablistala je usred napuštene šume. Spustio sam se i ljubio je po grudima i stomaku. Ona se tako oslobođeno valjala po travi. Raskopčao sam joj pantalone i zavukao ruku unutra. Gaćice su joj bile vlažne. Delom od znoja, delom od uzbuđenja. Podigla je guzu i dopustila mi da joj svučem pantalone. Ostala je samo u gaćicama, na travi, u zabačenoj šumi još zabačenijeg Knjaževca. Podigao sam joj jednu nogu i ljubio je. Onda sam joj svukao i gaćice. Dlakava pička moje menadžerke je tražila svoje.

"Skini se, Vlado! Prelepo je ovako!"

Skinuo sam sve sa sebe. Zaista je bilo prelepo. Legao sam preko nje. Toplina njenog oznojenog tela me je dodatno napalila. Uživao sam u dodiru njenog znoja. Ljubili smo se kao da sutra ne postoji. Mazio sam je svud po telu gde sam mogao da dohvatim, a ona me je grlila i uporno privlačila sebi. Mislio sam da će mi vilica utrnuti od tolikog ljubljenja, ali nisam hteo da prestanem - ni zbog sebe, ni zbog nje. Videlo se da joj baš to treba. Ipak, nakon nekoliko minuta, prestala je, pogledala me i nežno rekla:

"Hajde! Hoću te u sebi!"

Izvadio sam kondom iz torbice i navukao ga. Glasno je stenjala, valjajući se po travi. Bila je napaljena do bola. Stao sam ispred nje, a ona je podigna noge i spustila stopala na moje butine. Uvek sam bio slab na stopala, a njena su bila tako mala i nežna. Milovao sam ih sa uživanjem, a onda polako kleknuo pred njom prebacujući njene noge na svoja ramena. Pljunuo sam na kurac da ga ovlažim i spustio ga na njen klitoris. Sva se trzala od strasti i željno iščekivala da uđem u nju. Par puta sam prošao glavićem po njenim usminama, a onda polako ušao, do kraja. Kako sam joj nabio, tako je protegla i raširila i noge i ruke, zadovoljno bacajući glavu u stranu. Bilo je predivno gledati je na toj travi, oslobođenu, presrećnu. Čekao sam da sama kaže kada da počnem.

"Hajde, medeni! Šta čekaš?"

Polako sam počeo da joj nabijam. Noge je spustila na moja ramena, a ja sam ih obgrlio. Stopalima mi je stiskala lice. Dohvatio sam klitoris i dodatno je dražio. Zaista sam želeo da svaku trunku tuge izbacim iz nje. Bila je dobra žena, ali očigledno previše puta ranjena. Nabijao sam sve brže i brže, a ona je stenjala sve glasnije i glasnije. Krenuo sam najjače što sam mogao. Vrištala je od zadovoljstva. Nije nas bilo briga. Niko nije mogao da nas čuje. Onda me je snažno stegla nogama, izvila se i smirila. Svršila je. Otvorila je oči i pogledala me tako zadovoljno. Kurac mi je još bio u njoj, a ja sam bio jako blizu svršavanja, mada nisam hteo da kvarim trenutak. Pustio sam je da uživa.

"Aaahh! Ovo ću pamtiti celog života! Hvala ti, medeni moj!"

Iscrpljeni i od posla i od seksa, pali smo na travu. Već je počeo da pada mrak, a i postajalo je hladnije. Ležali smo par minuta da prikupimo snagu, pa se obukli i krenuli kući. Naredna dva meseca, redovno smo se viđali u njenom iznajmljenom stanu. Vremenom, prestali smo i da se krijemo. Zajedno smo išli na pauzu, šetali gradom, čak i išli u pozorište. Kolektiv je redovno prepričavao gde nas je sve sreo i šta smo u tom trenutku radili, ali nas nije bilo briga. Kada pronađeš nekog sa kim ti je lepo, zaboraviš da ceo svet postoji.

Par meseci kasnije, istekao joj je ugovor, pa se - teška srca - vratila u svoj grad. Nekoliko puta sam proveo vikend kod nje, a jednom smo i otišli do Sokobanje, ali daljina je, ipak, učinila svoje. Ponestalo je tema za razgovor, a i bliskost se istanjila. Ne kažu džabe - daleko od očiju, daleko od srca. Mada, ono ludo popodne u šumi će zauvek ostati u mom srcu. I u njenom, nadam se.